Bliskoistočni košmar
Jedva reanimirani mirovni proces na Bliskom istoku, doživeo je (ponovo) možda i definitivni krah. Obnavljanje žestokih sukoba u pojasu Gaze po ko zna koji put potvrđuje da će mir u tom regionu još dugo decenija biti samo prazna reč, i bezuspešni pokušaj.
I ponovo se nameće logično pitanje: ko je kriv? Rekao bih - svi po malo. A ponajviše ekstremisti i teroristi militantne organizacije ''Hamas'', kojoj zapravo ne odgovara ništa što može imati nagoveštaj primirja, dijaloga i smirivanja situacije. Zašto? Zato što oni i jesu teroristička, a ne politička organizacija (iako žele da sebe tako predstave), pa samim tim njihov ''raison d'etre''je u postojanju stanja permanentnog nereda. Pa zato i ne iznenađuje što su po ko zna koji put raketiranjem juga Izraela želeli da izazovu žestoku reakciju jevrejske države. I može se reći da su u tome delimično i uspeli. Kažem delimično jer su Izraelci uzvratili žestoko, i samo u jednom naletu izraelske avijacije nastradalo je preko 200 ljudi. I to nije dobro. To su teroristi i hteli. Da pokažu kako Izrael želi fizičko uništenje palestinskog naroda, čije interese ''Hamas'' tobože brani. Međutim nisu očekivali da će Izraelska avijacija tako precizno i efikasno udariti po njima, i njihovim bazama i ''političkim sedištima', praktično uništavajući celokupnu terorističku infrastrukturu. Plan je bio da se isprovociraju masovni udari po civilnim objektima u pojasu Gaze, od strane Izraelaca. Međutim izraelski ministar odbrane, bivši premijer gosp. Ehud Barak, lukavo je prozreo nameru ''hamasovaca'', i odgovorio (ne)očekivano - udarcem u srce neprijatelja. Nažalost duh iz boce je ponovo pušten u ovom regionu, i male su šanse da se on može zauzdati i vratiti nazad. Krv je prolivena. A kako to obično biva stradaće najviše oni najnedužniji - civili na obe strane. Palestinski civili su zbog svojih militantnih sunarodnika i ''predstavnika'' već stradali, kao ''kolateralna šteta''. Izraelski će verovatno tek biti žrtve brojnih, sada već izvesnih napada palestinskih samoubica. A ''Hamas'', ili ono što ostane od njega, nastaviće da deluje po starom. Sve dok im palestinski narod ne kaže-dosta! A u međuvremenu će još mnogo nedužnih na obe strane izgubiti živote.
Reakcije u svetu i kod nas su manje-više očekivane. Anglosaksonske zemlje na čelu sa SAD, i njenim novoizabranim predsednikom po tradiciji snažno su podržale Izrael, i označile ''Hamas'' kao glavne i jedine krivce za smrt mira na Bliskom istoku. Arapski svet je odgovorio paljenjem izraelskih i američkih zastava, pozivajući kao predsednik Irana gosp. Ahmadinedžad na ''uništenje cionističke države''. Evropljani (osim V.Britanije) pozivaju na uzdržanost, prekid vatre i povratak pregovorima, što je racionalno, ali čini se u ovom momentu nemoguće. Ipak začuđuju neke evropske, i nearapske države koje već duži niz godina okrivljuju Izrael za nemogućnost da se uspostavi mir na Bliskom istoku. Naravno da i Izraelci snose krivicu za sveukupno stanje. Ali Izrael je država. Demokratska država, koja ima legitimno pravo da brani svoju teritoriju i svoje stanovništvo od terorista. I on to i čini. Uz dosta često neadekvatnu upotrebu sile, ali to ne umanjuje pravo jevrejskoj državi da se brani i odbrani. Posebno su zabrinjavajući stavovi koji se mogu čuti od nekih naših političkih prvaka i zvaničnika, da Izraelci sprovode agresiju. A sa druge strane, isti ti zvaničnici su branili (i brane) pravo Srbije da interveniše na KiM, kao delu svoje teritorije. Ako to tražimo za sebe, ne možemo drugoj državi odreći to isto pravo. Međutim to se kod nas govori više po inerciji, i iz inata, pošto je Izrael pod zaštitom SAD, glavnog neprijatelja naših dežurnih teoretičara zavere.
U svakom slučaju, najnovijoj eskalaciji sukoba u Gazi, ni ne nazire se kraj. Ukoliko se nastavi sa provokacijama, nije daleko odluka izraelske vlade da (ponovo) vojno zaposedne ceo pojas Gaze. To će neminovno voditi novim žrtvama, i novim patnjama, i tako u krug. Ali teror jednom mora biti pobeđen i nadvladan. Kako kaže gosp. Ehud Barak ''Sada je vreme za borbu''. Nažalost...
